Удружење "Стари Ниш"

Удружење грађана „Стари Ниш“ у остваривању разноврсних активности сарађује са бројним установама и организацијама, али и новинарима и медијима. На овој страници биће представљена поједина сродна удружења која се такође баве очувањем традиције и културне баштине Ниша и Србије у целини, а са којима Удружење „Стари Ниш“ има дугогодишњу сарадњу. Такође, ова страница пружа прилику да се скрене пажња читалаца на поједине новинаре – ауторе емисија које се баве очувањем традиције и културне баштине Ниша, Србије и нашег народа у целини.

 

У Д Р У Ж Е Њ А

 

ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ СЛОБОДАРСКИХ ТРАДИЦИЈА СРБИЈЕ је добровољна друштвена и нестраначка организација. Активности удружења су бројне. У најкраћем, Друштво улаже напоре да се сачувају од заборава светли догађаји из историје српског народа, али и тежи ка томе да се млађи нараштаји упознају са вековном борбом својих предака за слободу, са њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу отаџбини. Друштво узима учешћа у свим слободарским манифестацијама у граду, републици и иностранству. Друштво је до сада обишло низ држава и посетило гробља српских јунака која се тамо налазе (Грчка, Тунис, Македонија, Француска).

„Друштво за неговање слободарских традиција Србије“ и Удружење грађана „Стари Ниш“ већ дуги низ година имају веома плодотворну сарадњу, а често су и суорганизатори појединих манифестација.

Председник „Друштва за неговање слободарских традиција Србије“ у Нишу је Миодраг Милић. Друштво можете потражити средом после 11 часова у просторијама које се налазе у улици
Генерала Милојка Лешјанина 26
или се обратити путем писма на адреси: Милунке Савић 4/32; 18000 Ниш. Телефон за контакт је 064/ 12 48 058

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – МЕСНИ ОДБОР НИШ је удружење које има дугогодишњу традицију. Основано је далеке 1903. године у Београду, а повод је био страдање српског становништва у тада неослобођеним крајевима под турском окупацијом. О томе је београдским госпођама причала Делфа Иванић, која је три године провела као наставница у Скопљу. Злочини чињени на просторима Јужне Србије (данашња Македонија) и Старе Србије (данас простор Косова и Метохије) побудили су многе угледне жене да се активирају и помогну нашем страдалном становништву. Међу њима истиче се и сликарка Надежда Петровић која у својој кући организује састанак с циљем да се помогне браћи у окупираним крајевима. Састанку су присуствовали и Иван Иванић (супруг Делфин), секретар Конзуларног одељења Министарства спољних послова и бивши у Скопљу и Бранислав Нушић, наш комедиограф и бивши конзул у Приштини. Господа Иванић и Нушић праве статут тог будућег женског, патриотског, хуманог, културног и просветног удружења са основним циљем да помаже српски живаљ под турском влашћу у свим до тада неослобођеним крајевима. Кум удружења био је Бранислав Нушић који је од два понуђена назива („Друштво Српских сестара“ и „Коло Српкиња“) смислио име удружења – Коло српских сестара. Убрзо после Београда почели су да ничу Месни Одбори Кола српских сестара по целој територији ослобођеног дела Србије.  Ове жене - велике у делима, а скромне у животу - показале су да се отаџбина не брани само пушкама и топовима већ и ван бојног поља – добротом и пожртвовањем. До тада само мајке, домаћице, узорне и угледне супруге -  у ратним временима су постајале пожртвоване болничарке које су негујући и превијајући рањенике у како у балканским, тако и у Првом светском рату у великој мери утицале на смањење смртности услед рањавања, али још више од заразних болести – колере, тифуса, богиња. Многе су спашавале рањенике и у првим борбеним редовима, а не мали број ових жена дало је и свој живот страдајући од епидемија пегавог тифуса (поменимо овом приликом Љубицу Луковић председницу Кола у Београду и сликарку Надежду Петровић) који харао Србијом у тим ратним годинама до краја остајући уз рањенике као добровољне болничарке.

У Нишу је Коло основано 30. октобра 1905. године, а за прву председницу изабрана је Милева Несторовић (супруга државног секретара Јована Несторовића), затим на то место долази Даринка Јанковић, а најдуже на челу Кола у Нишу била је Катарина Илиџановић (1923 – 1935 са паузом у периоду 1915-1921 када је Колу забрањен рад од аустроугарских власти). По смрти Катарине Илиџановић на чело нишког одбора Кола долази Василија Поповић. Коло ће бити активно све до 1942. године када му окупационе власти забрањују рад. Оно што је почео окупатор окончали су државни и политички органи Југославије по ослобођењу земље. Законским актима 1946. године трајно је забрањено деловање и постојање Кола српских сестара. Сматрајући Коло „буржоаском творевином“ нова власт је и целокупну његову имовину национализовала. Одбори Кола ван Југославије одржали су се и после њиховог укидања у матици. То искуство било је драгоцено у периоду обнављања почевши од 1990. године.

 


Месни одбор Кола српских сестара у Нишу у првом периоду (од оснивања 1905. године па до укидања 1946. године) ни по чему није заостајао за другим Одборима. Пре би се могло рећи да у неким стварима и предњачио. Балкански ратови као и Први светски рат оставили су катастрофалне последице у Србији. Белики је број сиромашних, инвалида, а много је ратне сирочади остало после тих догађаја. Чланице Кола схватају да се са ратовима њихова мисија не завршава и хватају се у коштац са новим изазовима. У Нишу свесрдно помажу Енглеско-српски дом за ратну сирочад, а женску децу уче да кувају, шију, штрикају и припремају их за удају – све то са пуно мајчинске љубави. Председница Катарина Илиџановић била је присутна са чланицама је у Енглеско-српском дому сваког Бадњег дана где су осим материјалне помоћи деци и дружења са њима  користиле прилику да их науче обичајима везаним за празнике. Катарина Илиџановић је на пример успевала да многе утицајне и надасве добре људе укључи у разне акције помоћи угроженима. После Првог светског рата Коло отвара инвалидски дом у којем инвалиди могу да науче кројачки, обућарски и абаџијски занат. Помажу слепим девојкама (пре рата смештеним у манастир Светог Стефана). Мудрост, инвентивност и довитљивост овим женама никада нису недостајале. Приређивале су матинеа са чајанкама, свесловенске костимиране забаве са лутријом (продајом) ручних радова и много сличних активности. Остварени новчани приходи увек су били намењени добротворним сврхама. Шириле су дух доброчинства на сваком кораку. Тако је растао углед Кола, што је пресудно утицало да почне да добија помоћ од богатих појединаца, дипломатског кора, посланика и државника, уз посебну помоћ српске Краљевске породице. Многе куће, вредна уметничка дела и скупоцене предмете власници су даривали Колу, уверени да тиме на најбољи начин, прави начин, чине хришћанска и милосрдна дела. Чланице Кола никада то нису заборавиле те их се и данас сваке године молитвено сећају и са поштовањем о њима говоре. За рад Месног одбора Кола у Нишу (до 1946. године) значајно је поменути и племените одлуке двеју нишких добротворки Христине Пејовић и Росе Јовановић да завештају своје куће Колу. Тако по смрти Христине Пејовић 1927. године, Коло у Нишу добија своје просторије, а у дворишту куће (налазила се на углу данашњих улица Николе Пашића и Генерала Транијеа) граде прву „Ђачку трпезу“ у Нишу у којој су се хранила сиромашна деца. Такође  саграђен је и конак за путнике и госте Ниша. Чланице су саме кувале и послуживале децу, а када би храна била слаба доносиле су намирнице од својих кућа „да појачају оброке“. Коло је помагало манастире, универзитет, додељивало стипендије сиромашним ученицима. . Издавањем куће Росе Јовановић предратно Коло је остваривало основне приходе за добротворне акције. Треба напоменути да су задужбине Христине Пејовић и Росе Јовановић 1953. године национализоване и до данас нису враћене Колу. У том првом периоду постојања Коло је добило низ значајних признања. Поменимо Орден „Светог Саве“ четвртог реда, Диплому Светог Ђорђа (од ратних војних инвалида 1935. године), као и Диплому Главног одбора југословенског Црвеног крстa.
 

 

 

Године 1990. после четрдесет четири године група племенитих и добронамерних жена Београда обновило је рад Кола српских сестара (15. маја), имајући као узор хуманост, херојство и самопожртвовање својих претходница. Убрзо група хуманих жена из Ниша формира Месни одбор Кола у граду (7. новембра 1990. године). За прву председницу обновљеног Кола у Нишу изабрана је Милица Домазет, али услед презаузетости није могла да се посвети обавезама које та функција налаже. Зато убрзо на чело Кола долази Вера Јовановић, а њу 1993. године наслеђује Драгослава Лазић (на челу Одбора била је до краја 1993. године). На заседању нишког одбора Кола  1994. године изабрана је Надежда Радић, а од 26. јуна 1996 године до данас председница је др Цветана Цеца Стојановић. Време обнављања Кола српских сестара, нажалост, поклапа се са новим таласом страдања нашег народа. Тих година у Србију долази велики број прогнаника из Хрватске и Босне и Херцеговине, крајем 90-тих и са Косова и Метохије. Од првог тренутка чланице Кола покушавају да посетама и помагањем олакшају тежак положај прогнаника. Посећују и граничаре, рањенике и породице погинулих полицајаца и војника у одбрани земље. Не занемарују ни најстарије из Старачког дома, као ни децу без родитеља из Дома „Душко Радовић“, такође пажњу поклањају установи „Мара“ за децу ометену у развоју. У овом периоду Коло се бавило неговањем православних обичаја везаним за све значајније празнике, а није занемарена ни културно-просветна улога. Организују тематске вечери („У спомен Рајевском“, „Сећања на Исидору Секулић“ ...), а у духу својих претходница организују Ускршње балове са аукцијом осликаних јаја, уметничких дела итд. Све остварене приходе усмеравају ка хуманитарним делатностима. Не заборављају ни породице са великим бројем деце. У зависности од материјалних прилика помоћ је некада адекватна, а некада симболична, али је у многим случајевима била, нажалост, једина о чему сведоче речи захвалности „Ви сте се једини сетили“. Почело се  и са акцијом стипендирања ђака и студената, сиромашних и(ли) без родитеља. Организују акције помоћи Клиничком центру, породиљама, Дечијем одељењу... Такође, свих ових година имају одличну сарадњу са Епархијом нишком.  Покрећу и низ акција које имају за циљ давање подстрека задужбинарству и несебичном давању, јер давање није привилегија само богатих већ и племенитих и добрих људи. Тако је 2004. године освештана је спомен-чесма у Горњем Адровцу, задужбина Кола српских сестара из Ниша. Чланице Кола су желеле да на овај начин - личним примером - подстакну задужбинарство које је традиционално одликовало српски народ. Треба истаћи да је обновљено Коло добило градску награду „11. јануар“ за 2004. годину, а Ниш може бити поносан јер у њему од 2004. године постоји и Кеј Кола српских сестара – једина улица у земљи која носи име овог племенитог удружења. На том Кеју се налази и биста истакнуте чланице Кола Надежде Петровић - рад вајара Милована Крстића.

 

 

Прича о Колу у Нишу овим текстом није испричана. Пре би се могло рећи да је започета. О првих сто година постојања у Нишу (1905 – 2005) Коло је издало споменицу под називом „Век доброчинства: Сто година Кола српских сестара Ниша“. Споменица обухвата период од оснивања Кола у Нишу до прекида 1946.године као и период о

бнављања рада од 1990. године до јубиларне 2005. године. Аутори текстова су Душан Милосављевић и Срећко Тариташ, а споменица осим текстова садржи обиље фотографија, докумената и дневничких забележака. Споменица може бити од велике користи свакоме ко жели да сазна понешто о овим племенитим женама,  у многима ће пробудити хуманост, али једно је сигурно – никога неће оставити равнодушним. У најкраћем могло би се рећи следеће: Коло је удружење засновано на светим начелима Јеванђеља и родољубља; чланство је добровољно и представља част, а чланице за своје ангажовање не очекују било какву материјалну надокнаду. Права награда чланици Кола је осећање да је помогла људском бићу у невољи. И никако не заборавити да је „Свети принцип Кола давање“, а давање је дар пре свега добрих и племенитих људи.

Просторије Месног одбора Кола српских сестара у Нишу налазе се у ТПЦ „Калчи“ на првом спрату, ламела Б, локал 62. Такође, можете им се обратити писмом (или лично) на поменутој адреси или путем електронске поште на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.. Можете такође посетити и званичан сајт Кола на адреси www.kssnis.org.rs.