Удружење "Стари Ниш"

Удружење грађана „Стари Ниш“ у остваривању разноврсних активности сарађује са бројним установама и организацијама, али и новинарима и медијима. На овој страници биће представљена поједина сродна удружења која се такође баве очувањем традиције и културне баштине Ниша и Србије у целини, а са којима Удружење „Стари Ниш“ има дугогодишњу сарадњу. Такође, ова страница пружа прилику да се скрене пажња читалаца на поједине новинаре – ауторе емисија које се баве очувањем традиције и културне баштине Ниша, Србије и нашег народа у целини.

 

У Д Р У Ж Е Њ А

 

ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ СЛОБОДАРСКИХ ТРАДИЦИЈА СРБИЈЕ је добровољна друштвена и нестраначка организација. Активности удружења су бројне. У најкраћем, Друштво улаже напоре да се сачувају од заборава светли догађаји из историје српског народа, али и тежи ка томе да се млађи нараштаји упознају са вековном борбом својих предака за слободу, са њиховим страдањем, јунаштвом и бескрајном оданошћу отаџбини. Друштво узима учешћа у свим слободарским манифестацијама у граду, републици и иностранству. Друштво је до сада обишло низ држава и посетило гробља српских јунака која се тамо налазе (Грчка, Тунис, Македонија, Француска).

„Друштво за неговање слободарских традиција Србије“ и Удружење грађана „Стари Ниш“ већ дуги низ година имају веома плодотворну сарадњу, а често су и суорганизатори појединих манифестација.

Председник „Друштва за неговање слободарских традиција Србије“ у Нишу је Миодраг Милић. Друштво можете потражити средом после 11 часова у просторијама које се налазе у улици
Генерала Милојка Лешјанина 26
или се обратити путем писма на адреси: Милунке Савић 4/32; 18000 Ниш. Телефон за контакт је 064/ 12 48 058

КОЛО СРПСКИХ СЕСТАРА – МЕСНИ ОДБОР НИШ је удружење које има дугогодишњу традицију. Основано је далеке 1903. године у Београду, а повод је био страдање српског становништва у тада неослобођеним крајевима под турском окупацијом. О томе је београдским госпођама причала Делфа Иванић, која је три године провела као наставница у Скопљу. Злочини чињени на просторима Јужне Србије (данашња Македонија) и Старе Србије (данас простор Косова и Метохије) побудили су многе угледне жене да се активирају и помогну нашем страдалном становништву. Међу њима истиче се и сликарка Надежда Петровић која у својој кући организује састанак с циљем да се помогне браћи у окупираним крајевима. Састанку су присуствовали и Иван Иванић (супруг Делфин), секретар Конзуларног одељења Министарства спољних послова и бивши у Скопљу и Бранислав Нушић, наш комедиограф и бивши конзул у Приштини. Господа Иванић и Нушић праве статут тог будућег женског, патриотског, хуманог, културног и просветног удружења са основним циљем да помаже српски живаљ под турском влашћу у свим до тада неослобођеним крајевима. Кум удружења био је Бранислав Нушић који је од два понуђена назива („Друштво Српских сестара“ и „Коло Српкиња“) смислио име удружења – Коло српских сестара. Убрзо после Београда почели су да ничу Месни Одбори Кола српских сестара по целој територији ослобођеног дела Србије.  Ове жене - велике у делима, а скромне у животу - показале су да се отаџбина не брани само пушкама и топовима већ и ван бојног поља – добротом и пожртвовањем. До тада само мајке, домаћице, узорне и угледне супруге -  у ратним временима су постајале пожртвоване болничарке које су негујући и превијајући рањенике у како у балканским, тако и у Првом светском рату у великој мери утицале на смањење смртности услед рањавања, али још више од заразних болести – колере, тифуса, богиња. Многе су спашавале рањенике и у првим борбеним редовима, а не мали број ових жена дало је и свој живот страдајући од епидемија пегавог тифуса (поменимо овом приликом Љубицу Луковић председницу Кола у Београду и сликарку Надежду Петровић) који харао Србијом у тим ратним годинама до краја остајући уз рањенике као добровољне болничарке.

У Нишу је Коло основано 30. октобра 1905. године, а за прву председницу изабрана је Милева Несторовић (супруга државног секретара Јована Несторовића), затим на то место долази Даринка Јанковић, а најдуже на челу Кола у Нишу била је Катарина Илиџановић (1923 – 1935 са паузом у периоду 1915-1921 када је Колу забрањен рад од аустроугарских власти). По смрти Катарине Илиџановић на чело нишког одбора Кола долази Василија Поповић. Коло ће бити активно све до 1942. године када му окупационе власти забрањују рад. Оно што је почео окупатор окончали су државни и политички органи Југославије по ослобођењу земље. Законским актима 1946. године трајно је забрањено деловање и постојање Кола српских сестара. Сматрајући Коло „буржоаском творевином“ нова власт је и целокупну његову имовину национализовала. Одбори Кола ван Југославије одржали су се и после њиховог укидања у матици. То искуство било је драгоцено у периоду обнављања почевши од 1990. године.

 

 

А У Т О Р И   Е М И С И Ј А

 

ДРАГАН ДИМИТРИЈЕВИЋ Скоро пет деценија проведених у новинарству итекако је значило Драгану Димитријевићу да сагледа људе, људске судбине и помогло при избору саговорника и занимљивих животних прича. Професионално се бави новинарством од 1962. године, а највећи део свог радног века провео је као дописник Радио Београда. Прелаз са радијског на телевизијско новинарство десио се спонтано и  1995. године на „Телевизији 5“ почиње да води ауторску емисију „Сва лица Ниша“. Емисија је пуно значила за очување традиције и културне баштине Ниша. О њеном успеху најбоље говори податак да је за 6 година њеног емитовања снимљено 274 емисија овог циклуса. У циклусу емисија „Сва лица Ниша“ гостовале су многе интересантне и занимљиве личности. Поменимо неке од њих: Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Господин Иринеј, Радојица Милосављевић – диригент аматерског хора, Саша Димитријевић наш познати новинар и дугогодишњи дописник из Осла, Никола Ђ. Јовановић, председник удружења грађана „Стари Ниш“, ... али и низ других грађана Ниша који су имали доста тога да поделе са гледаоцима. Било је у емисији и говора у стиху, ретки стогодишњаци су се присећали како је изгледао Ниш почетком прошлог века, било је говора и о књижевности, уметности и архитектури.

Године 2001. Драган Димитријевић је на „Телевизији Банкер“ почео да води нову емисију под називом „Сведоци и сведочанства“. Многи су је схватили као (логичан) наставак серијала „Сва лица Ниша“, али се ове две емисије, ипак, не могу изједначавати. „Сведоци и сведочанства“ су у одређеној мери прошириле опсег тема које аутор обрађује заједно са занимљивим саговорницима. Поред говора о старом Нишу и његовој културној баштини, Димитријевић се окреће и савременим проблемима (нпр. наркоманија, демографско старење становништва...). Нестајање нашег народа, пражњење села и одлазак у урбане средине, гашење сеоских школа... само су неке од тема које заокупљају Димитријевића и о којима је до сада снимио низ емисија у којима су гостовали стручњаци из ове области (демографи, социолози насеља) али и сведоци тих промена (летописци, хроничари појединих села). Циклус емисија „Сведоци и сведочанства“ до сада броји 296 емисија ( податак датира из маја месеца 2009. године).

Емисију „Сведоци и сведочанства“ можете пратити на програму „Телевизије Банкер“ премијерно недељом у 21.40 и репризно у два термина: понедељком од 18.00 часова и четвртком са почетком у 10.10 часова

 

 

ТОМИСЛАВ САНТРАЧ – Дугогодишњег новинара „Радио Ниша“ већина Нишлија препознаје по специфичној боји гласа уз који су многе генерације одрастале и училе се томе шта је професионалан приступ радијском новинарству. У пролеће 2001. године почео је да води ауторску емисију „Наш стари и убави Ниш“, која обухвата све оно што је везано за историју и традицију Ниша. Већ пуних осам година два пута недељно (премијерно и у репризном термину) слушаоци „Радио Ниша“ чују добро познату реченицу „Дете! Прежи коња!“ уз звуке фијакера и добро знају да креће још једно путовање кроз „наш стари и убави Ниш“ на које их води Томислав Сантрач. У педесетак минута колико траје емисија слушаоци могу да предахну од убрзаног темпа свакодневног живота и зароне у ризнице културне баштине Ниша. Старији ће се подсетити старог Ниша, млађи нешто ново чути о граду у којем одрастају, а сви заједно уживати уз одабрану музику која је изузетно битан елемент „Нашег старог и убавог Ниша“. Међутим, ова прича би била непотпуна ако не би рекли понешто и о звучно архиву, фонотеци „Радио Ниша“. Фонотека је једна од већих у земљи па и у овом делу Балкана. Садржи између 75 и 80 хиљада плоча и магнетофонских трака. На тракама су, између осталог, забележени и гласови наших познатих суграђана који више нису међу нама, а чинили су „дух“ Ниша. Напоменимо само Драгослава Јовановића -  Њорту, човека од кога су учили многи певачи шта је добра кафанска песма и Авду Зекића, боема о коме се анегдоте и данас препричавају и човека чији је лик  ушао у литературу и крочио на позоришну сцену. Фонотека крије и једину плочу нишког певача и глумца Србе Ивановића чија је интерпретација песме „Ој, Нишаво“ до данас остала непревазиђена. У „Нашем старом и убавом Нишу“ могу се чути староградске и народне песме Ниша и околине, али и староградске песме уопште и народна музика старе Србије.

Емисија је колажног типа и тематику старог Ниша сагледава кроз свакодневни живот старих Нишлија, кроз причу о знаменитим личностима, кроз његову архитектуру.... Кроз емисију је прошло много саговорника, старих Нишлија које суграђани препознају чешће по надимцима него по њиховим правим именима - Мајстор Прпа, Роби, Чокалија... Поред поменуте (стандардне) концепције, о великим празницима (нпр. Божић, Васкрс) и датумима значајним за историју Ниша снимају се тематске емисије са пригодним садржајем. Од самог почетка емитовања „Наш стари и убави Ниш“ је наишао на одличан пријем, а данас је то једна од слушанијих емисија на програму „Радио Ниша“. 

Емисију „Наш стари и убави Ниш“ можете слушати на таласима „Радио Ниша“ премијерно недељом са почетком у 09.05 и у репризном термину - четвртком у 15.45 часова .

Љубазношћу господина Томислава Сантрача и "Радио Ниша" са нашег сајта можете преслушати и преузети три емисије.

 

Преслушајте емисију:

 

Преузмите емисију

 

Преслушајте емисију:

 

Преузмите емисију

 

Преслушајте емисију:

 

Преузмите емисију