Удружење "Стари Ниш"

 

Од 1999. године „Стари Ниш“ покреће ревију „Нишки весник“ која наставља традицију из 1884. године, а чији је зачетник био Коста Чендеш, угледни нишки и српски штампар. Чендеш је већ поменуте године покренуо штампање првог нишког листа под називом - „Нишки весник“, чијом појавом почиње историја нишке штампе. Проћи ће нешто више од једног века када ће изаћи први број новог „Нишког весника“. Догодило се то 1. новембра 1999. године и од тада излази непрекидно већ деценију на радост многих Нишлија у самом Нишу, али и оних суграђана који су стицајем животних околности своје место под сунцем нашли негде у свету – и једни и други га радо читају.

 

Идеја за настанак „Нишког весника“ родила се случајно или, пак, ништа на овом свету није случајно (?) Било како било сада већ далеке 1999. године у редакцији „Политикиног забавника“ дошло се на идеју да се објави серија текстова о градовима у Србији. Замисао је била да се представе кроз причу о њиховим главним улицама, јер је познато да оне у већини случајева представљају старија градска језгра помоћу којих је могуће испричати целокупну историју градова. После представљања Београда кроз причу о Кнез Михаиловој улици, други по реду био је Ниш сагледан кроз Обреновићеву улицу. Ниш је представљен у три броја овог листа (2459, 2460. и 2461 који су излазили 26. марта, као и 2. и 9. априла 1999. године), а фељтон је носио назив „Град Ниш – друга престоница“. Обреновићева улица (тадашњи назив био је Победина улица) представљена је са око 80 фотографија, историјатом грађевина и њиховим архитектонским карактеристикама, планом нишке Тврђаве и свим оним што је било значајно за некадашњи Ниш. Било је ту говора о почецима електрификације Ниша, о познатим трговцима, о великим задужбинарима, као и анегдота о династији Обреновић, а није заобиђен ни период Првог светског рата и Ниша као друге ратне престонице. Када је требало у Нишу направити промоцију поменутих бројева почело је бомбардовање Ниша и осталих градова СЦГ. Промоција се није одржала. Због свега наведеног тај подухват је остао незапажен, али је у идејном смислу одиграо велику улогу. 

Убрзо затим инспирисани фељтоном у “Политикином забавнику” чланови Удружења „Стари Ниш“ покрећу лист “Нишки весник”. Назив “Нишки весник” узет је као успомена на први нишки лист издат у ослобођеном Нишу од Турака чијом појавом 1884. године почиње историја нишке штампе. Уредничког места прихватио се Срећко Тариташ, дугогодишњи нишки новинар који је може се слободно рећи spiritus movens целог пројекта. Кроз „Нишки весник“ прошло је много аутора, а тренутно уредништо поред Срећка Тариташа, главног и одговорног уредника, чине и Љубиша Соколовић (заменик уредника), Богомир Станковић, Душан Милосављевић, Драган М. Ристић, Видосав Петровић, Јовица Васић, Славица Поповић Филиповић као и Јован Шурдиловић - уредник фотографије. Замишљен је као двомесечна „ревија за неговање традиција и очување баштине Ниша“. Лист излази већ 10 година на радост читалаца, града и Удружења. Ако би се о „Нишком веснику“ изражавали у бројевима то би изгледало овако: тираж износи 1400 примерака, а од оснивања до данас публиковано је око 9000 фотографија и написано око 1400 страница. Занимљив је и податак да је првих седам бројева овог новог “Нишког весника” доживело и репринт. Такође, „Нишки весник“ до својих претплатника стиже у различите крајеве света, а често на том путу одлази и с оне стране Атлантика. Интересантно је истаћи да Удружење архивира по сто примерака сваког броја које ће у догледној будућности даровати библиотекама и значајним културним институцијама у нашој земљи као трајну вредност за нараштаје који долазе.